-Autor: Mi­lan Ru­žić

Pa­de mi na pa­met na­ša dra­ga De­san­ka ko­ja je tra­ži­la po­mi­lo­va­nje. Čvr­sto vje­ru­jem da ga je ona od Bo­ga ot­ku­pi­la sti­ho­vi­ma i da mi da­nas upra­vo zbog tih sti­ho­va op­sta­je­mo. Me­đu­tim, ka­ko je ona uči­ni­la pr­vu stvar ko­ju bi sva­ki nor­ma­lan Sr­bin ura­dio, sad ja mo­ram dru­gu. Na­i­me, ja bih, ovom pri­li­kom za­tra­žio iz­vi­nje­nje!
Ne­moj­te vi mom na­ro­du obe­ća­va­ti pro­spe­ri­tet, no­vac, bla­go­sta­nje, ma­ši­ne, po­slo­ve i to­me slič­no! Ako ve­ći­na Sr­ba pa­da na to, ja ne­ću! Od svih vas, ko­ji ste nam da­nas ve­li­ki „pri­ja­te­lji“, zah­ti­je­vam iz­vi­nje­nje! Ne tre­ba mi rat­na od­šte­ta, pre­bro­java­nje žr­ta­va i hra­na sa va­še stra­ne, jer znam da to ni­ka­da ne­ću do­bi­ti. Ne že­lim ni prav­du, jer ka­ko će­te je vi na­ma da­ti, ka­da, su­de­ći po va­šem dje­lo­va­nju i pri­ča­ma, ne zna­te ni šta je to? Pred svi­je­tom će­te me pi­ta­ti za šta tra­žim iz­vi­nje­nje, ali evo, una­pri­jed vam ka­žem – za sve! Znam da ni­šta osim iz­vi­nje­nja ne­će­mo ni­ka­da od vas do­bi­ti, a da nam vi ne uz­me­te ne­što što va­ma tre­ba. Za­to, iz­vi­ni­te nam se, pa će­mo mo­žda ne­ka­da i mo­ći da vam vje­ru­je­mo!
Tra­žim iz­vi­nje­nje! Tra­žim ga za sva­ku srp­sku žr­tvu ko­jom ste je vi i na­či­ni­li i sa­kri­li je od oči­ju jav­no­sti! Tra­žim iz­vi­nje­nje za osi­ro­ma­še­ni ura­ni­jum i una­prijed de­set­ko­va­ni srp­ski na­rod! Tra­žim iz­vi­nje­nje za lo­go­re, ja­me i sla­nja na pr­ve li­ni­je fron­ta ka­ko bi­ste za­šti­ti­li sa­mi se­be! Tra­žim iz­vi­nje­nje za sva­ku laž ko­ju ste iz­go­vo­ri­li na ra­čun Sr­ba i Sr­bi­je, ne­bit­no je pri­je ko­li­ko go­di­na! Tra­žim iz­vi­nje­nje za sve Sr­be ko­ji su stra­da­li u ra­tu, ne­bit­no je kom, jer u njih ni­ka­da ni­smo išli a da nas vi ta­mo ni­ste gur­nu­li pro­tiv na­še vo­lje! Tra­žim iz­vi­nje­nje za sve Sr­be ko­ji još uvek ni­su ni ro­đe­ni, a vi ste ih već ubi­li svo­jim dje­li­ma! Tra­žim iz­vi­nje­nje što u svo­joj ze­mlji ne mo­že­mo da ži­vi­mo od svog ra­da, jer sve ra­di­mo za vas, a pla­te ni ne do­bi­ja­mo! Tra­žim iz­vi­nje­nje za ovu „de­mo­kra­ti­ju“ ko­ju ste nam da­ri­va­li! Tra­žim iz­vi­nje­nje za sva­ku lo­šu ri­ječ ko­ju ste iz­go­vo­ri­li o na­ma, a zna­te da to­ga ima mno­go! Tra­žim iz­vi­nje­nje što ste nas raz­ni­je­li po ci­je­lom svi­je­tu i što od na­še mu­ke pro­fi­ti­ra­te! Tra­žim iz­vi­nje­nje i u ime svih srp­skih maj­ki, ka­ko onih či­ju ste dje­cu po­bi­li, ta­ko i onih či­ju ste dje­cu od­vu­kli da slu­že va­šim dr­ža­va­ma! Tra­žim iz­vi­nje­nje za sve srp­ske voj­ni­ke ko­ji ni mr­tvi ni­su sti­gli svo­joj ku­ći! Tra­žim iz­vi­nje­nje za po­sto­ja­nje Hi­la­ri Klin­ton, jer da se ona ni­je ro­di­la, du­plo ma­nje bi­ste se mo­ra­li iz­vi­nja­va­ti! Tra­žim iz­vi­nje­nje za sva­ku bom­bu ko­ja je na Sr­bi­ju pa­la! Tra­žim iz­vi­nje­nje za po­pu­la­ri­za­ci­ju, ba­na­li­za­ci­ju i ri­ja­li­ti­za­ci­ju Sre­bre­ni­ce! Tra­žim iz­vi­nje­nje za sva­ko srp­sko gr­lo pre­re­za­no od stra­ne va­ših po­slu­šnih pa­sa, a na­ših kom­ši­ja! Tra­žim iz­vi­nje­nje i za to što nam ga ra­ni­je ni­ste upu­ti­li! Tra­žim iz­vi­nje­nje što nas sva­đa­te sa Ru­si­ma! Tra­žim iz­vi­nje­nje što nam kro­ji­te sud­bi­nu već de­ce­ni­ja­ma! Tra­žim iz­vi­nje­nje i za to što ste nam uze­li sve!

Tra­žim iz­vi­nje­nje za biv­še, da­na­šnje i bu­du­će ge­ne­ra­ci­je Sr­ba! Tra­žim iz­vi­nje­nje za sva­kog Sr­bi­na ko­ji je su­zu pu­stio zbog va­šeg dje­lo­va­nja! Tra­žim iz­vi­nje­nje za for­mi­ra­nje su­do­va ko­ji osu­đu­ju is­klju­či­vo Sr­be! Za­mi­sli­te, bar ne­ki od vas ko­ji­ma je ovo upu­će­no, da kao vi tra­žim sto iz­vi­nje­nja za jed­nog Sr­bi­na! Tra­žim iz­vi­nje­nje za sva­ki list ko­ji ot­pao sa na­šeg dr­ve­ta va­šom kri­vi­com! Tra­žim iz­vi­nje­nje za sve bu­du­će gro­zo­te ko­je će­te či­ni­ti ov­dje, a ho­će­te jer ste ta­kvi po pri­ro­di! Tra­žim iz­vi­nje­nje što nas okre­nu­ste pro­tiv nas sa­mih! Tra­žim iz­vi­nje­nje što ste to što je­ste, a znaj­te da ni­šta go­re ni­ste mo­gli po­sta­ti!
Tra­žio bih još mno­go iz­vi­nje­nja, ali ne­ka ovo bu­de po­če­tak! Ako sam ja išta sla­gao u ovom na­vo­đe­nju, ja ću se iz­vi­ni­ti, ali tek po­slije vas!
Ne obe­ća­vaj­te nam ku­le i gra­do­ve, pa­re i mo­sto­ve, fa­bri­ke i ži­vot, ka­da ste nam već sve to od­u­ze­li!
Daj­te vi na­ma ovo što vam ja tra­žim, pa ne mo­ra­te vi­še ni­kad ni­šta, kao što i ne­će­te! Daj­te nam iskre­na iz­vi­nje­nja, pa ma­kar nas sju­tra za­tr­li kao što pla­ni­ra­te, ali da bar je­dan dan po­vje­ru­je­mo ka­ko na ovom svi­je­tu još uvjek ima ljud­sko­sti!
Ako od­lu­či­te da se iz­vi­ni­te, tu sam da sa­če­kam i pri­hva­tim iz­vi­nje­nje!
Ma­da, zna­ju­ći vas, ako to iz­vi­nje­nje ika­da i do­đe, zna­ću da nam spre­ma­te ne­što još go­re po­slije če­ga ne­će ov­dje osta­ti ni­ko­ga ni da iz­vi­nje­nje tra­ži, ni da ga če­ka!www.iskra.co